Zdrav razum naše mizerne stvarnosti uči nas uvek poželjnoj vrlini konstruktivnosti: "ako već morate da kritikujete, nek vaša kritika bude konstruktivna". Levi kritičari pak, sada već duboko depresivni, govore o stvarnosti u kojoj je lakše zamisliti kraj sveta, nego kraj kapitalizma. Ono što ovi kritičari ne uviđaju, a ta slepa tačka uslov je njihovog opstajanja kao levih kritičara, jeste koliko su oni sami doprineli takvom stanju stvari: potpuno su kupili ideju konstruktivnosti, te su zdušno podržavali sve premise i osnovne sastojke kapitalističkog društva i to sa religijskim žarom na kom bi im i liberali pozavideli. Sa takvim neprijateljima kapitalizam nije imao razloga da se brine. Svakome ko danas ima dovoljno lucidnosti, iskrenosti i hrabrosti, jedno je jasno: jedini put ka ličnom i kolektivnom oslobođenju vodi kroz destrukciju i negaciju. Destrukcijom i negacijom nametnutih odnosa, života i uloga, može otpočeti stvaranje koje odražava naše iskrene i stvarne potrebe i želje. Ali taj put prepun je fatalnih zamki. Nekad ništa nije konstruktivnije, po sve što mrzimo, od eksplozije bombe, a ništa nije pogubnije po isti sistem od radosne izgradnje nove zajednice. Ali! Moramo ostati budni i uvek vagati koliko su naši kreativni porivi destruktivni po sistem odnosa koji pokušava da ih apsorbuje. Samo ćemo kroz stvarno destruktivnu stvarnu kreativnost doći do slobode i prevariti našeg bezličnog neprijatelja. Napor da se ostane na tom putu igra je na oštrici noža.

Kontakt : negacija(a)riseup.net